Wikipédia:Pieskovisko: Rozdiel medzi revíziami
Smazaný obsah Přidaný obsah
f |
naš hrvatski jezik |
||
Riadok 2:
<!-- Nemeňte, prosím, nič nad týmto riadkom. Ďakujeme. -->
[[Súbor:Cyrillic letter Shcha - uppercase and lowercase.svg|náhľad|Písmeno Щ]]
{{Bez zdroja}}
'''Щ''' (minuskula '''щ''') je písmeno [[cyrilika|cyriliky]].
V [[ruština|ruštine]] zachycuje dlhé mäkké ''š'' (zastarano ''šč''), v [[ukrajinčina|ukrajinčine]] zachycuje hlásku ''šč'', v [[bulharčina|bulharčine]] zachycuje hlásku ''št''. V [[bieloruština|bieloruskej]] a [[srbčina|srbskej]] azbuke sa nevyskytuje (hoci napríklad srbčina používa rad slov, v ktorých sa často vyskytuje kombinácia „št“).
Do angličtiny sa prepisuje ako ''shch'', do nemčiny ako ''schtsch'' a do poľštiny ako ''szcz''.
Řádek 16 ⟶ 19:
̆
[[Kategória:Písmená cyriliky]]
{{Bez zdroja}}
{{Infobox jazyk
|Názov = Chorvátčina
|Natívny názov = hrvatski jezik
|štáty = [[Chorvátsko]], [[Bosna a Hercegovina]]
|región = [[Balkánsky polostrov]]
|počet hovoriacich = okolo 7 miliónov
|poradie = 78.
|klasifikácia =
[[Indoeurópske jazyky]]
* [[Slovanské jazyky]]
** [[Južnoslovanské jazyky]]
*** Chorvátčina
|písmo = [[latinské písmo|latinka]]
|úradný = {{minivlajka|Chorvátsko}} [[Chorvátsko]]<br />{{minivlajka|Bosna a Hercegovina}} [[Bosna a Hercegovina]]<br />{{minivlajka|Srbsko}} [[Srbsko]] ({{minivlajka|Vojvodina}} [[Vojvodina]])<br />{{minivlajka|Európska únia}} [[Európska únia]]
|regulátor = Inštitút pre chorvátsky jazyk a jazykovedu
|iso1 = hr
|iso2 = hrv
|iso3 = hrv
|sil = HRV
|kód Wikipédie = hr
|Meno wikipédie = Wikipedija, slobodna enciklopedija
}}
'''Chorvátčina''' je [[slovanský jazyk]], ktorý sa predovšetkým používa v [[Chorvátsko|Chorvátsku]], [[Bosna a Hercegovina|Bosne a Hercegovine]], v [[Srbsko|srbskej]] provincii [[Vojvodina]] a v ostatných susedných krajinách.
[[Súbor:Bascanska ploca.jpg|thumb|right|Bašćanska ploča]]
== Nárečia ==
Hlavné chorvátske nárečia sa tradične delia do troch skupín podľa týchto znakov:
* podľa opytovacieho zámena „čo“, ktoré znie buď šta (što), kaj alebo ča. Podľa toho sa rozlišuje nárečie štokavské, kajkavské a čakavské. Dubrovačké štokavské nárečie i zapadné novoštokavské narečie je základom chorvátské spisovné formy.<ref>(chorv.) [http://www.matica.hr/kolo/424/Zlatna%20formula%20hrvatskoga%20jezika%3A%20%C4%8Da-kaj-%C5%A1to1/ Kolo Matice hrvatske 2, 2014.] [[Radoslav Katičić]]: Zlatna formula hrvatskoga jezika: ča-kaj-što ''Tu se lijepo pokazuje kako je ča-kaj-što doista zlatna formula hrvatskoga jezika. Ona naime obuhvaća i hrvatski standardni jezik koji se na površan pogled čini kao da je samo što, a nimalo ča i kaj. Tako nam ga u našem školovanju i prikazuju. Ali taj standardni jezik nije drugo nego dijalektalna stilizacija s dosljedno provedenim novoštokavskim ijekavskim dijalekatskim obilježjima. Ta stilizacija polazi i od područja kaj, i od područja ča, a i kad polazi od područja što nije ista s nikojim organskim štokavskim govorom, nego je upravo to što jest: dijalekatska stilizacija. Stoga formula ča-kaj-što obuhvaća i hrvatski standardni jezik, i obuhvaća ga upravo onako kako hrvatskomu standardnom jeziku valja pristupati... naš standardni jezik nije izveden ni iz kojega narodnoga govora, ni iz kojega zaseoka. On je izveden iz sve cjeline hrvatskoga pisanja i jezičnoga stvaranja. ...zlatna formula ča-kaj-što proistječe iz svega što jest hrvatski jezik i upućuje na njegovu cjelovitost... Uz to, zlatna formula upućuje na pravi pristup tomu standardnom jeziku, pristup ne s gledišta dijalektološke ekspertize, nego sve cjelovite povijesti hrvatskoga pisanja. ''</ref>
* podľa hlásky, ktorá vystriedala v historickom vývoji staré slovanské jať: e, je alebo ije, prípadne i. Tento znak je vodidlom pre označenie nárečí ekavského, jekavského prípadne ijekavského a ikavského.
<!-- please translate
http://hrcak.srce.hr/file/198885 - in Croatian
http://hrcak.srce.hr/file/198886 - in German
Jezik, 59., Radoslav Katičić (University professor, Wien), Bivše Vijeće za normu hrvatskoga standardnog jezika,
text from pages 164-165
Na daljnjim je sjednicama Vijeće došlo do zaključka da je mnogim pripadnicima
hrvatske jezične zajednice teško hrvatski standardni jezik doista i potpuno prihvatiti
kao svoj. Ili ga sumnjiče kao tuđ, srpski, i traže pravi hrvatski standardni jezik, za
koji osjećaju da im je uskraćen i od njih prikrivan, ili ga doživljuju kao zator svoje
zavičajne jezične izražajnosti ili opet smatraju, izricali to ili ne, da se standardni
jezik u Hrvatskoj treba posve uklopiti u krug šire južnoslavenske standardnojezične
komunikacije i tu se što manje isticati svojom vlastitosti, pa tako i ne treba svoje
standardnosti. I oni hrvatski standardni jezik kakav je u Hrvata izrastao i kakav
funkcionira ne prihvaćaju doista kao svoj.
Sve to dolazi od puta kojim je prošla hrvatska jezična standardizacija. Taj nije bio
povučen ravno, u mnogome je tekao kolebljivo. Nije bilo društvenih snaga da odlučno
ponesu dostignuta rješenja. Potpun i konačan proboj ostvario je tek narodni preporod.
Nežádejte nás o žádné upravy
Nadovezujući se na nj, zagrebačka je filološka škola oblikovala standardnu normu,
ne gubeći iz vida bitne pretpostavke i obilježja prijeđenoga puta: književnojezičnu
konvergenciju u uvjetima trodijalekatske raznolikosti i prevlast štokavske sastav-
nice u njoj, ne same po sebi, nego tek u toj dinamičkoj cjelini, prevlast proizašlu iz
unutrašnje logike njezinih silnica.
Takav je standard ostajao otvoren prema dijalektima i, dakako, utemeljen u pisa-
noj književnosti, a ta je u nas uvijek u velikoj mjeri uključivala i usmenu, „narodnu“,
kako se uobičajilo zvati ju, ali joj ta nikada nije bila vrhovni kriterij, nego je to bio
i ostao upravo pisani uzus.
No zagrebačka filološka škola nije dovršila standardizaciju. I opet nisu dote-
kle društvene snage. Tu je zadaću samouvjereno bezobzirno, ali i funkcionalno
uspješno izvršila škola hrvatskih vukovaca. A njezini su nazori i načela bili bitno
drukčiji, nadmoćni i po tome što su bili u skladu s pogledima koji su tada potpuno
prevladavali u europskom jezikoslovlju, pogledima mladogramatičara, a upravo ta
ih je škola uvela i u nas. Po njima je samo organski narodni govor doista jezik. Sve
književno je umjetno i stoga neautentično. Nije pravi jezik.
Tako je za vukovce hrvatski standardni jezik tek novoštokavski ijekavski dija-
lekt, stiliziran kao književni jezik. Uistinu je to, međutim, – baš obratno – hrvatski
književni jezik, potekao iz trodijalekatske dinamike, koji izvire iz djelâ pisaca poput
Kačića, Reljkovića i bosanskih franjevaca i po tome je nedvojbeno hrvatski, napo-
kon standardiziran u novoštokavskoj ijekavskoj stilizaciji. Što je bio, to je taj jezik
i ostao, ali su prevladavajuća shvaćanja hrvatskih vukovaca, koji ga nisu gledali u
tom sklopu, nužno poremetila odnos hrvatske jezične zajednice prema njemu. To
je drastično pojačano shvaćanjem, prisutnim u ostatcima još i danas, i to ne samo
u Srbiji, da je svaka štokavština, a pogotovu novoštokavština, upravo srpski jezik,
i samo to.
-->
=== Štokavské nárečie ===
Štokavské nárečie je dominantné v [[Chorvátsko|Chorvátsku]], [[Bosna a Hercegovina|Bosne a Hercegovine]] a [[Srbsko|Srbsku]].
=== Kajkavské nárečie ===
Kajkavské nárečie je rozšírené v severnom Chorvátsku. Slovu „čo“ zodpovedá „kaj“. Je charakteristické veľkou podobnosťou so západnými nárečiami [[slovinčina|slovinčiny]], avšak nemá dvojné číslo. Zvuku „jať“ zodpovedá „e“.
=== Čakavské nárečie ===
Čakavské nárečie je rozšírené v západnom Chorvátsku, hlavne na [[Istria|Istrii]], Kvarnere a [[Dalmácia|Dalmácii]]. Slovu „čo“ zodpovedá „ča“. Toto nárečie obsahuje početné výpožičky z [[Taliančina|taliančiny]]. Rovnako ako v prípade štokavského nárečia, na základe hlásky jať sa rozlišuje ikavský, ekavský a jekavský variant. Nevšedným rysom čakavského dialektu je jeho archaický [[prízvuk]] – spomedzi všetkým slovanských jazykov sa [[prízvuk|voľný, pohyblivý a melodický prízvuk]] v čakavskej chorvátčine najviac približuje prízvuku [[Praslovančina|praslovančiny]].
Napríklad:
{|
!|Pôvod||ekavsky||ikavsky||ijekavsky</th>
|-
||vrěme||vreme||vrime||vrijeme
|-
||lěp||lep||lip||lijep
|-
||||devojka||divojka||djevojka
|-
||věran||veran||viran||vjeran
|-
||selo||selo||selo||selo
|-
||trěbati||trebati||tribati||trebati
|-
||grějati||grejati||grijati||grijati
|}
[[Súbor:Croatian dialects in Cro and BiH 1.PNG|upright=1.5|thumb|Chorvátske dialekty]]
== Abecedy a výslovnosť ==
Chorvátčina sa zapisuje [[latinka|latinkou]]. Zápis v abecede je fonetický. Je založená na práci Kratka osnova horvatsko-slavenskoga pravopisaňa [[Ljudevit Gaj|Ljudevita Gaja]] v roku 1830.
<gallery widths="100px" heights="100px" perrow="3">
Image:Latin alphabet Aa.svg|('''a''')
Image:Latin alphabet Bb.svg|('''be''')
Image:Latin alphabet Cc.svg|('''ce''')
Image:Latin alphabet Čč.png|('''če''')
Image:Latin alphabet Ćć.svg|('''će''')
Image:Latin alphabet Dd.svg|('''de''')
Image:Latin alphabet Dždž.png|('''dže''')
Image:Latin alphabet Đđ.svg|('''đe''')
Image:Latin alphabet Ee.svg|('''e''')
Image:Latin alphabet Ff.svg|('''ef''')
Image:Latin alphabet Gg.svg|('''ge''')
Image:Latin alphabet Hh.svg|('''ha''')
Image:Latin alphabet Ii.svg|('''i''')
Image:Latin alphabet Jj.svg|('''je''')
Image:Latin alphabet Kk.svg|('''ka''')
Image:Latin alphabet Ll.svg|('''el''')
Image:Latin alphabet Ljlj.png|('''elj''')
Image:Latin alphabet Mm.svg|('''em''')
Image:Latin alphabet Nn.svg|('''en''')
Image:Latin alphabet Njnj.png|('''enj''')
Image:Latin alphabet Oo.svg|('''o''')
Image:Latin alphabet Pp.svg|('''pe''')
Image:Latin alphabet Rr.svg|('''er''')
Image:Latin alphabet Ss.svg|('''es''')
Image:Latin alphabet Šš.png|('''eš''')
Image:Latin alphabet Tt.svg|('''te''')
Image:Latin alphabet Uu.svg|('''u''')
Image:Latin alphabet Vv.svg|('''ve''')
Image:Latin alphabet Zz.svg|('''ze''')
Image:Latin alphabet Žž.png|('''že''')
<!-- Image:Latin alphabet i+e.svg|(''i(j)e'') -->
<!-- Image:Latin alphabet r+r.svg|(''ŕ'') -->
</gallery>
== Príklady ==
{| class=wikitable
! [[Angličtina]]
! [[Hornolužická srbčina]]
! Chorvátčina
! [[Srbčina]]
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Compare
! Přirunanje
! Usporedba
! Поређење (Poređenje)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Europe
! Europa
! Europa
! Европа (Evropa)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Netherlands
! Nižozemska
! Nizozemska
! Холандија (Holandija)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Italians
! Italčenjo
! Talijani
! Италијани (Italijani)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Universe
! Uniwersum, swětnišćo
! Svemir
! Васиона (Vasiona)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Spine
! Rjap
! Kralježnica
! Кичма (Kičma)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Air
! Powětr
! Zrak
! Ваздух (Vazduh)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Education
! Kubłanje, wukubłanje
! Odgoj
! Васпитање (Vaspitanje)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Week
! Tydźeń
! Tjedan
! Седмица (Sedmica)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! History
! Stawizny
! Povijest
! Историја (Istorija)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Pantaloons
! Cholowy
! Hlače
! Панталоне (Pantalone)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Belly
! Brjuch
! Trbuh
! Стомак (Stomak)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Science
! Wěda
! Znanost
! Наука (Nauka)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Personally
! Wosobnje
! Osobno
! Лично (Lično)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Persona
! Wosoba
! Osoba
! Лице (Lice)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! United Nations
! Zjednoćene narody
! Ujedinjeni Narodi
! Уједињене Нације (Ujedinjene Nacije)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Bread
! Chlěb
! Kruh
! Хлеб (Hleb)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Artificial
! Kumštny
! Umjetno
! Вештачки (Veštački)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Cross
! Křiž
! Križ
! Крст (Krst)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Democracy
! Demokratija
! Demokracija
! Демократија (Demokratija)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Detection
! Spóznaće
! Spoznaja
! Сазнање (Saznanje)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Island
! Kupa
! Otok
! Острво (Ostrvo)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Officer
! Oficěr
! Časnik
! Официр (Oficir)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Road traffic
! Nadróžny wobchad
! Cestovni promet
! Друмски саобраћај (Drumski saobraćaj)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Autobahn
! Awtodróha
! Autocesta
! Аутопут (Autoput)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Length
! Dołhosć
! Duljina
! Дужина (Dužina)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Association
!
! Udruga
! Удружење (Udruženje)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Factory
! Fabrika, twornja
! Tvornica
! Фабрика (Fabrika)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! General
! Powšitkowny
! Opće
! Опште (Opšte)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Christ
! Chrystus
! Krist
! Христoс (Hristos)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! I'm sorry
! Wodajće prošu
! Oprosti
! Извини (Izvini)
|---- |- bgcolor="gainsboro"
! Native language standard
! Maćernorěčny standard
! Materinski jezićni standard
! Матерњи језички стандард
|}
== Referencie ==
{{referencie}}
== Externé odkazy ==
*[http://www.matica.hr/kolo/374/r/Tema%20broja%3A%20Polo%C5%BEaj%20hrvatskog%20jezika%20-%20ju%C4%8Der%2C%20danas%2C%20sutra/ Kolo Matice hrvatske 5-6/2012.] Tema broja: Položaj hrvatskog jezika - jučer, danas, sutra, [[Matica hrvatska]]
*[http://www.matica.hr/kolo/374/Polo%C5%BEaj%20hrvatskoga%20knji%C5%BEevnog%20jezika%20i%20njegova%20pravopisa%20%E2%80%93%20ju%C4%8Der,%20danas%20i%20sutra/ Kolo Matice hrvatske 5-6/2012.] [[Leopold Auburger]]: Položaj hrvatskoga književnog jezika i njegova pravopisa – jučer, danas i sutra
{{Jazyky EÚ}}
{{Slovanské jazyky}}
[[Kategória:Chorvátčina| ]]
[[Kategória:Jazyky v Chorvátsku]]
[[Kategória:Jazyky v Bosne a Hercegovine]]
[[Kategória:Slovanské jazyky]]
[[Kategória:Jazyky na Slovensku]]
[[Kategória:Jazyky vo Vojvodine]]
| |||